Pitanja

  • Zvanje „primarijus“ može se dodeliti doktoru medicine, doktoru stomatologije i diplomiranom farmaceutu, koji ima najmanje:
  1. 12 godina rada u zdravstvenoj delatnosti, od čega šest godina posle položenog specijalističkog ispita
  2. publikovane stručne i naučne radove čiji je jedini autor, prvoimenovani autor ili koautor, bodovanih sa najmanje 100 bodova, pod uslovom da je 60 bodova ostvario u radovima u kojima je jedini ili prvoimenovani autor.
  • Stručni i naučni radovi boduju se na sledeći način:
  1. rad objavljen u izvodu (rezime, poster) u domaćem zborniku ili suplementu
    prvoimenovani autor 4
    koautor 2
  2. rad objavljen u izvodu (rezime, poster) u međunarodnom zborniku ili suplementu
    prvoimenovani autor 8
    koautor 6
  3. rad objavljen u celini u domaćem zborniku ili suplementu
    prvoimenovani autor 6
    koautor 3
  4. rad objavljen u celini u međunarodnom zborniku ili suplementu
    prvoimenovani autor 10
    koautor 6
  5. stručni časopisi – nacionalni
    Originalni rad
    prvoimenovani autor 15
    koautor 10
  6. stručni časopisi – međunarodni
    Originalni rad
    prvoimenovani autor 30
    koautor 20
  7. monografije
    jedini ili prvoimenovani 20
    jedan od ostalih autora 10
  8. poglavlja u stručnim knjigama
    jedini ili prvoimenovani 15
    jedan od ostalih autora 10
  9. uža specijalizacija – 20
  10. studije drugog stepena, tj. magisterijum – 20
  11. studije trećeg stepena – doktorske akademske studije – 40

(Ukoliko kandidat ima završene studije drugog, odnosno trećeg stepena, vrednovaće se samo studije trećeg stepena)

  • Ukupno bodova: ___
  • Broj bodova za radove u kojima je jedini ili prvoimenovani autor ____
  • Prihvataju se samo radovi objavljeni u stručnim časopisima koji imaju oznaku: cip – katalogizaciju u publikaciji (ISSN, ISBN, UDK, UDC).
  • Period u kome je autor objavljivao radove ne može biti kraći od šest godina na dan podnošenja zahteva, odnosno predloga za dobijanje naziva primarijus, tj. radovi moraju biti objavljeni u najmanje šest različitih kalendarskih godina.
  • Zahtev (podnosi kandidat lično), odnosno predlog (može podneti odgovarajuća sekcija ili podružnica Srpskog lekarskog društva, odnosno Farmaceutskog društva Srbije, kao i nadležna komora) za dobijanje naziva primarijus podnosi se Ministarstvu zdravlja Republike Srbije, Beograd, Vladetina 1-3, soba 16.
  • Uz zahtev, odnosno predlog, dostavljaju se dokazi o ispunjenosti uslova, i to:
  • overene fotokopije svih diploma
  • kratka radna biografija
  • potvrda odgovarajuće zdravstvene, odnosno druge ustanove, kao i privatne prakse o ukupnoj dužini rada u zdravstvenoj delatnosti, odnosno specijalističkog staža
  • spisak objavljenih stručnih i naučnih radova, koji treba da sadrži: naziv rada, sve autore, naziv časopisa, zbornika, odnosno druge publikacije, godinu objavljivanja i stranu, odnosno strane na kojima je rad odštampan
  • fotokopija svakog rada sa spiska: naslovna strana časopisa, zbornika, odnosno druge publikacije, strana na kojoj se nalaze imena članova redakcionog odbora (recenzija), strana, odnosno strane na kojima je rad odštampan, strana na kojoj se vidi CIP – katalogizacija u publikaciji
  • uz radove odštampane u izvodu (rezime, poster) – original rada u celini
  • mišljenje osnovne Podružnice Srpskog lekarskog društva
  • mišljenje odgovarajuće sekcije Srpskog lekarskog društva, odnosno Farmaceutskog društva Srbije
  • potvrda o članstvu u Srpskom lekarskom društvu, odnosno Farmaceutskom društvu Srbije
  • kandidati iz autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, pribavljaju i mišljenje nadležnog organa autonomne pokrajine.
  • Administrativna taksa za zahtev plaća se na račun budžeta Republike Srbije.
  • Podružnica je osnovna organizaciona jedinica Društva koja se može obrazovati u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je zaposleno najmanje 20 lekara – članova Društva.
  • U zdravstvenoj ustanovi u kojoj ne postoje uslovi za formiranje podružnice, ili lekari zaposleni u privatnom sektoru mogu se formirati aktivi koji se priključuju teritorijalno najbližoj podružnici Društva.
  • Više podružnica sa teritorije jedne opštine mogu formirati opštinsku podružnicu.
  • U cilju povezivanja u radu i uspešnijeg rešavanja zajedničkih pitanja, ostvarivanje ciljeva i zadataka Društva opštinske podružnice mogu formirati okružnu podružnicu.
  • Podružnica nema svojstvo pravnog lica. Podružnice osnovane saglasno ranijim Statutima Društva ne gube svojstvo pravnog lica.
  • Najviši organ upravljanja podružnice je Skupština. Skupštinu podružnice koja ima manje od 100 članova čine svi članovi podružnice.
  • U podružnici koja ima više od 100 članova Društva Skupština se može konstituisati i na delegatskom principu.
    Mandat članova Skupštine podružnice koja se konstituiše na delegatskom principu traje 4 (četiri) godine, uz mogućnost još jednog uzastopnog izbora.
    Umesto članova koji su sprečeni da obavljaju svoju funkciju zbog drugih aktivnosti, bolesti i dr. ili je obavljaju na neodgovarajući način, Skupština može na njihovo mesto kooptirati druge članove podružnice čiji mandat traje do narednog izbora Skupštine.
    Svi članovi Skupštine moraju pravovremeno, a najkasnije 10 dana pre održavanja sednice Skupštine da na odgovarajući način budu obavešteni o održavanju sednice Skupštine (pismeno, i-mejlom, telegramom, telefonom, javnim oglasnom u sredstvima javnog informisanja). Skupština punovažno odlučuje ako je na sednici prisutno više od polovine članova Skupštine.
    Ukoliko na sednici Skupštine ne bude ostvaren kvorum, u drugom sazivu sednica Skupštine će se održati, bez obzira na nepostojanje kvoruma i punovažno odlučivati prostom većinom prisutnih članova.
  • Skupština Podružnice iz svog sastava bira Predsedništvo kao svoj izvršni organ. U sastav Predsedništva, po odluci Skupštine, mogu ući svi raniji predsednici podružnice, a ostali članovi Predsedništva biraju se na taj način da se omogući zastupljenost članova iz svih, ili barem većine zdravstvenih ustanova sa teritorije podružnice.
    Mandat članova Predsedništva traje 4 (četiri) godine uz mogućnost još jednog uzastopnog izbora.
    Predsedništvo podružnice iz svojih redova bira predsednika podružnice, generalnog sekretara i blagajnika sa mandatom od 4 (četiri) godine uz mogućnost još jednog uzastopnog izbora.
    Predsedništvo radi na sednicama, koje se održavaju po potrebi, a najmanje tri puta godišnje. Ono može punovažno odlučivati ako je na sednici prisutno više od polovine članova. Odluke se donose prostom većinom glasova prisutnih članova Predsedništva.
    Ukoliko su svi članovi Predsedništva uredno obavešteni o sednici (o čemu Stručna služba poseduje potvrdu) a nisu prisutni na sednici Predsedništva, u drugom sazivu sednica Predsedništva će se održati bez obzira na nepostojanje kvoruma i punovažno odlučivati prostom većinom prisutnih članova.
  • Predsednik podružnice se stara da se članarina kvartalno prosleđuje na račun Srpskog lekarskpg društva zajedno sa spiskom lekara (sa naznakom specijalističke sekcije) koji su uplatili članarinu.
  • Podružnica donosi svoj Pravilnik o radu kojim se bliže regulišu pitanja aktivnosti, organizacije izbora Skupštine, Predsedništva, predsednika, pitanje mandata, a sve u skladu sa odredbama ovog Statuta.
    Pravilnik o radu podružnice usvaja Skupština podružnice, a stupa na snagu posle usvajanja na sednici Predsedništva Društva.

Comments are closed.

Srpsko lekarsko društvo – Podružnica Klinički centar Srbije © 2012. Sva prava zadržana.